О књизи: 2009. / Издавачки сажетак Аутор ове књиге је живео два живота. У првом, он је био побожни нациста, дипломац Хитлерове омладине и привилеговане Националне политичке академије (Напола), која је обучавала будућу елиту Трећег рајха; служио је у Луфтвафеу, борио се на бомбардеру Хе-111 као ваздушни нишанџија и радио-оператер. Све се променило 22. јуна 1943. када је његов Хајнкел оборен током напада на Астрахањ и пао у Волгу, а самог Фричеа ухватили Совјети. Овде је, по његовим речима, почео други, „прави живот”... Ова књига је јединствена. Током послератних година објављени су мемоари десетина пилота Трећег рајха - ловаца, пилота бомбардера, команданта ваздухопловних снага. Али мемоари „радних коња“ Луфтвафеа - топџија, навигатора и радио-оператера - буквално су у изобиљу. Можда зато што су чешће умирали или зато што им је Хитлерова пропаганда посвећивала мање пажње. Књига Клауса Фричеа је ретка прилика да се сагледа борбени рад немачког бомбардера очима једног од чланова посаде, детаљан и искрен приказ борбених налета и ризичних мисија, бомбардовања совјетских позадинских линија и комуникација, о налетима на стратешке циљеве и губицима од противваздушних напада и ловачких напада, о животу и смрти на Источном фронту иу руском заробљеништву на руском језику који је научио током година заточеништва. Са ауторовог сајта: „У јануару 2009. објављена је књига, аутобиографска прича у којој је обухваћен цео мој живот од детињства до данас, „Ваздушни топник. Кроз противваздушну ватру“. Нажалост, наслов књиге изабрали су запослени у издавачкој кући без знања аутора, највероватније из економских разлога (мамац за хватање купаца). , што је најнеприхватљивије, последња два поглавља 3.13 су неопрезно искључена из овог издања, Перехваткино, 2000.“ и 3.14 „Поговор.“ Због чињенице да сам у „Поговору“ сумирао свој живот, сматрао сам да је прикладно укључити. ова поглавља на мојој веб страници».